Сећања

 „ Сећања су у мени подигла читаву теорију. Давно сам у једном напису забележила: да је вероватно 'сав континуиет, физички и ме-тафизички, у основи сећањима саздаван и одржаван'. Као космички зраци, сећања долазе, губе се, изроњавају као сабласти, као бајке; човек их има, и нема ништа, а ипак су сећања стварна ствар у некој људској или васионској стварности... Ђакомо Леопарди, да, и наравно. Знам његову  чувену песму, врсту химне животу, о жукви, корову, цвету који живи где се живети не може, на изгорелој вулканској лави, али живи и цвета. Знам, наравно, и ону другу његову песму о пастиру који тумара  ноћу негде у Азији и пита питања на далеко. 'Реци ми, месече, чему  ће пастиру живот?' и брзо, да васиона можда не би послала одговор, додаје оно славно и ге-ниално 'састављање' сићушног човека и васионе једним простим, поштеним, логичним питањем: 'Реци ми, месече, чему ће ово моје краткотрајно лутање, ил' бесмртно твоје кружење?'..." (Исидора Секулић, одговор на питање уредника НИН-а Драгослава Адамовића: „ Која је личност, или уметничко дело на вас пресудно утицало и – зашто?“)

ЛеЗ 0006855   

Нема коментара:

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ШОДЕР

ШОДЕР
"Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре..." (Исидора Секулић у писму Миодрагу Павловићу)